Zašto sam izbacio poznatog pisca iz taxija?

Ima li taxista pravo da ” zamoli” stranku da napusti njegovo vozilo?
Da li ste imali takvo iskustvo?

Da to nije prijatno ni za vozača a ni za stranku, iz iskustva veoma dobro znam a u ovom tekstu ću probati da vam objasnim koja su vaša prava kada koristite usluge taxi prevoza kao i prava taxi vozača.

Bavim se taxi prevozom 14 godina i spadam u grupu izuzetno smirenih i tolerantnih vozača.
Trudim se da svaku neprijatnu situaciju izbegnem ili da je učinim manje neprijatnom.
Silu nisam nikada koristio.

Tolerisao sam razno razna ponašanja, čak i povraćanje u vozilu jer se stranka izvinula i nije bila reč o pijanstvu već o bolesti.
Nije mi bilo prijatno, iznervirao sam se jer više nisam mogao raditi, auto je morao da se opere u autoperionici što iziskuje dodatan trošak koji nije bio planiran.
Nisam ih izbacio iz vozila.
Završio sam vožnju.
No, većina taxista pa i ja, ne tolerišemo bezobrazluk kao što je bahato ponašanje u toku vožnje od strane korisnka usluga a to podrazumeva: pojačavanje radio prijemnika ili menjanje radio stanice bez prethodnog pitanja.
Deranje, pušenje u autu ili ono što najviše smeta: ” vozi pravo, pa skreni levo, opet pravo”… to nas izluđuje jer otežava vožnju tj ugrožava bezbednost saobraćaja.
Nisam nikoga zbog toga zamolio da napusti vozilo ali jesam zbog insistiranja da se upali cigareta u toku vožnje uprkos mojoj molbi da se to ne radi jer ja ne pušim,.
Potom zbog insistiranja da se vozi brže od dozvoljene brzine i zbog direktog izazivanja i provociranja na ” lokal patriotskom planu”.

Ovaj slučaj se odigrao pre nešto više od godinu dana i tada sam radio u mom omiljenom udruženju:
” Taxi Vojvođani ”.
Sam naziv udruženja govori o strukturi vozača tj da su vozači uglavnom rođeni Novosađani kao i da su korisnici taxi usluga uglavnom Novosađani.
I desilo se da mi u taxi vozilo, na poziv, uđe pisac i esejista J. Z.
Prepoznao sam gospodina jer je u to vreme dolazio u moju omiljenu kafanu ” Oblomov ” i uljudno ga pozdravih: ” Dobar dan”.
On je kratko otpozdravio i saopštio mi adresu na koju želi da ga odvezem.
Krenuli smo ka željenoj adresi.
Mislio sam da će to biti prijatna vožnja, možda i prozborim sa čovekom koju reč, možda i čujem neku pametnu kad će iz vedra neba gospodin pisac, rečima:
” Ja, stvarno, neznam, Vi, Vojvođani ste takve budale”.
Ja ćutim i vozim praveći se da ga nisam čuo, kao slušam muziku.
A on, ponovo još glasnije: ” Ne, stvarno. Vi Vojvođani ste tako nekulturan narod.”
Više se nisam mogao praviti da ga ne čujem i nisam mogao baš da ćutim ali sam zadržao mir
” Gospodine, zaista misim da ja nisam osoba sa kojom treba da razgovarate na tu temu” – odgovorih mu ljubaznim glasom a u meni je počelo da kipi dok sam se pitao:
Koja je poenta?
Šta želi da postigne?
Ali, naš pisac je insistirao na razgovoru nastavljajući da provocira.
. ”Znaš, mi smo za vas izmislili kulturu”.
Priznajem da sam se u tom trenutku iznervirao i zamolih ga da prestane sa provokacijama kako bi smo završili vožnju ili da mu pozovem vozača koji bi bio dobar sagovornik.
Nije se ”Gospodin pisac” obazirao na moje reči već je teatralno mahao rukama, i u zanosu pesnika, objašnjavao kako su Oni ( nisam shvatio ko su to Oni jer je Gospodin rođen u Vojvodini) sve ovo izgradili, doveli kulturu… i onda ja izgubih strpljenje, reših da je dosta finoće jer ipak su ” Oni ” doneli kulturu i reših da budem manje kulturan.
Dao sam žmigavac ili pokazivač pravca na desno i zaustavio auto što je njega prilično zbunilo pa me je upitao: ” Šta radiš? ”
” Molim vas, izađite iz mog vozila i pozovite drugi taxi”- rekoh mu i to veoma prijatnim glasom.
Naravno, da se Gospodin šokirao, i uzrujao pa je počeo da drami o tome kako ovako nešto nije doživeo, te ga ja upitah: ” Hoćeš li ti sam izaći ili da te ja izbacim?”- više nisam bio fin.
Čudio se on ali sam ja već bio sa njegove desne strane, otvorio vrata suvozača tj njegova i rekoh:
” Marš napolje! ”
Izašao je i nije se bunio a ja sam javio koleginici dispečerki: ” Koleginice, nisam završio vožnju jer je stranka bila veoma neprijatna te sam je zamolio da napusti vozilo.” što je redovna procedura u taxi udruženjima.
Ni danas mi nije jasno zašto je ” Gospodin pisac ” započeo takav razgovor i šta je želeo da postigne?
Možda mu nije bio dan pa je morao a ja želim da verujem kako je to u pitanju a da je on veoma kulturan i fin gospodin koji mnoge mlade uči kulturi i mnogima je primer.
Eto, čak pisci i esejisti imaju loše dane…
A kako bi ste vi postupili u takvoj situaciji?

Da, taxista ima pravo da ne završi vožnju , čak i da odbije da poveze stranku ako mu se učini sumnjivom na neki način,ali isto tako i stranka ima pravo da se žali na taxi vozača.
To pravo stranke retko koriste iz raznih razloga a uglavnom im je žao da prijave vozača zbog bojazni da će vozač ostati bez posla.
No, trebalo bi svako da koristi svoje pravo a na taj način se poboljšava i taxi usluga, pomaže se udruženjima da sankcionišu taxi vozače koji su bahati, nekulturni ili naplaćuju više od redovne cene.
Pomozite udruženjima i prijavite nepravilnosti.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *